Pravoslavni vernici slave 2. avgusta praznik Proroka Ilije koji je veoma poštovan u pravoslavlju, a oduvek je važio za strogog i nepokolebljivog propovednika etičkih vrednosti.

Prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom, kao i u Kuranu i Talmudu.

Prema predanju sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja - novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.

Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Veruje se, stoga, da će doći pred drugi Hristov dolazak, a biće mu data vlast od Boga da zemlju udari svakom mukom, da ljude osvesti i privede pokajanju.

Jasno je da od svih starozavetnih proroka najveći ugled i poštovanje u narodu ima upravo Sveti prorok Ilija, koji se pominje kako u hrišćasnskoj Bibliji, tako i u Talmudu i Kuranu. Proroci tog doba, jasno, nisu živeli od proricanja budućnosti i vračanja, već su važili za mudrace i narodne učitelje. Oni su stvarali i propovedali više religiozne koncepcije zasnovane na ličnoj moralnoj odgovornosti čoveka pred Bogom.

Proroci su isticali etičke vrednosti religije, u kojoj nisu važni ritual i ceremonija, a čija je suština u tome da ljudi budu u duši pravedni i usmereni ka duhovnim vrednostima. Svojim radom proroci su utrli put nastanku hrišćanstva.

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Među Srbima postoji izreka “Od Svetog Ilije, sunce sve milije”. Takođe, mnogi se odlučuju da muškoj deci daju ime po ovom svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Ime Ilija ima dugu tradiciju u narodu, ali je zanimljivo da nikada nije bilo u vrhu popularnosti, navodi Petar Stevanović, autor knjige o poreklu srpskih imena, dodajući kako su se mnogi odlučivali da ovo biblijsko ime muškoj decidaju po svetitelju jer je simbol snage i neustrašivosti. Ime potiče iz starohebrejskog „Elijahu“ (Eliyahu) u značenju „Bog je Jahve“, a sem u Srbiji koristi se i u Makedoniji (gde je 2006. godine po popularnosti bilo na sedmommestu) Hrvatskoj i u Bugarskoj, ali je prisutno i širom hrišćanskog sveta, pa i kod Muslimana u obliku Iljas.

Zanimljivo je da u Slovačkoj postoji i naseljeno mesto koje nosi naziv Ilija.

Molitva Svetom proroku Iliji

O prehvalni i predivni proroče Božiji Ilija, koji si zasijao na zemlji životom ravnoangelskim, vatrenom revnošću prema Gospodu Bogu Svedržitelju, znamenjima i preslavnim čudima, zatim po uzvišenoj Božijoj milosti prema tebi nadprirodno uznesen telom na nebo na ognjenim kolima, udostojivši se govoriti sa Spasiteljem sveta preobraženom na Tavoru, i sada stalno prebivaš u raju i stojiš pred prestolom Nebeskog Cara.

Usliši nas grešne i nekorisne koji sada stojimo pred tvojom svetom ikonom i usrdno pribegavamo tvome zastupništvu. Moli za nas čovekoljupca Boga da nam daruje duh pokajanja i oproštaj naših grehova i svojom svesilnom blagodaću da nam pomogne da ostavimo put.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju - da se ne bi navukao gnev svetitelja.

Osim toga, u to doba godine haraju stomačni problemi, takozvani "ilinštak", te zato mnogi izbegavaju da budu neumereni u jelu i piću kako ih ne bi stigla "kazna" u vidu stomačnih problema.

Veruje se da je na današnji dan dobro uzeti med radi zdravlja. Običaj je nekada bio da majke mažu decu medom da bi cele godine bila zdrava.

Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine. Sa propašću Kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija vazduhoplovaca, ali je obnovljena 1992. godine.

Danas se ne valja...

Mnoga narodna verovanja se vezuju za Ilindan i svetitelja koji upravlja munjama i gromovima. Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Običaj je da se na taj praznik ne radi u polju kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod ima običaj da kaže da svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara.